ПЕПЕО КЊИГА / Александар Лукић

 

Песник Александар Лукић

Песник Александар Лукић, Москва, 2012.

Ветар сеје прашину са тврђаве
највише куле отресају малтер –
рупа негдашње библиотеке
за зидовима зјапи.
Летописи горе по подовима кућа.
Плавичаст пламен облизује јеванђеља.
Књиге тврдих корица обложене кожом
нестају са пупољцима пролећа
цветајући у ватри, миришући на
загорело млеко у лонцу,
једва пепео да се познаје.
Групица верника ври у цркви
а мало даље у башти каффе-а
девојчурци славе пунолетство.
Стварност добија изглед кравље балеге.
Свет је ма колико књига
говорило о њему посебан
тек у сопственом оку.
Не отварајте очи, мили моји.
Библиотека је измештена на брег,
са тог узвишења зими светлуца снег
очаравајуће – оном белином оном зеленом
светлошћу фосфора у ноћи
кад се ослобађа из мрклине пањева.

ЛеЗ 0006514

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s