Случајно нађени рукопис

Иван Шишман (млађи син песника Бела Ткадруза, Звижд, 2011)

Иван Шишман (млађи син песника Бела Ткадруза, Звижд, 2011)

“Филм се не сме копирати, а може се приказивати
само на повременим кућним забавама по
дозволи Шишмана” – пише у дну ових сличица
из једног документарног филма београдских
Заветина.Приликом снимања тога филма
случајно је пронађен један рукопис
Бела Тукадруза, овај који се у целини публикује
овде. Филм је наравно био о песнику
Бела Tукадрузу, филм је дозвао нешто слично
себи, што превазилази поезију буквално
схваћену. Стендал је у своје време приметио да
“поезија, la poesie, оно што се под тим изразом
тада разумевало, – будалаштине које су писали
сувремени му Французи, или их громко рецитовали
са француских позорница, – да је поезија
безвредна гњаважа”. “У томе се часу -према
уверењу Е. Паунда – “уметност писања везала за
прозу, и, током одређеног времена, важнији
развојни процеси језика као средства за
изражавање, дешавали су се у прози…” Проза је
потиснула поезију, превасходну уметност,
затим је то учинио и филм. Поезија је врло дуго
била у затвору, из кога је покушала да изађе уз
помоћ Сандрара, коме је ина;е Бела Тукадрузов
случајно нађени рукопис и посвећен. “То је
духовни затвор. Уосталом сви песници које су у
једном датом тренутку њиховог живота дотакли
зраци извесне звезде, звезде Дирерове
Меланхолије, с његове чувене гравуре, западају у
Контемплацију <она може постати бескрајно и
смртоносно очајање које води у самоубиство или
лудило, као што је то био случај са Жераром де
Нервалом, или у необичне болести пред којима
лекари остају збуњени, као што контемплација
може довести и до највеће радости,а то се, сматрам
мени догодило “. (1916) БЕЛО,ЦРНО, ЦРВЕНО,
наслања се на Документарне филмове
Сандрара, на њихову стваралачку тајну, на први
поглед. А у ствари – Случајно нађени рукопис
или документарни филм – доносе зоне преливања<
незаборавне слике и неки благотворни
ветар који распирује жар у пепелу, далеко од
прапорака шугавог песничког стада, које и даље
пландује, више од једног века, тетошена од
тобожњих критичара> полицијских аматера и
бирократа, што мере, премазују, узимају отисак
као у криминалистичкој антропометрији,
уводећи у своје провизорно књиговодство,
телалећи и хвалећи кад им се суфлира да су
највећи песници и уметници они што су
најближе власти (свакој, билокојој). Зашто је
Бела Тукадруз снимио овај документарни филм?
Зато да би најавио своје нове документарне
филмове? Зато да би мртвом Стендалу бацио
рукавицу у лице? Зато што…
                                        Уредник

ЛеЗ 0006511  

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s