Фолклор североисточне Србије, Хомоља и Звижда

…Мит пупчаном врпцом повезује фолклор и књижевност. Знао сам то некако интуитивно врло рано, када сам писао и оне песме, које данас не бих прештампавао поново ни у ом случају. Недовољно сам познавао као врло млад  запуштене златне руднике фолклора свога завичаја.Ја се не стидим да признам, не стидим се ни својих раних, најранијих песама…  Тамо где је – у најширем смислу те речи – митологија била  извориште те ране поезије, тамо су и (када је реч о појединачним песмама) разултати више него подстицајни. Орфички мотиви у тим раним радовима су нешто чиме бих  се могао детаљније позабавити, данас. Орфеј је ,најгрубље речено , на неки начин присутан и у Хомољу. „Име Орфејевог оца етимолошки означава „дивљег“ или „бесног овна“, што са своје стране упућује на две ствари : 1) Орфејев култ почиње из „дивљег“, још некултивисаног пастирског култа у којем је ован могао бити племенски тотем ; 2) име „Ојагрос“ указује на порекло Орфејевих мистерија из култног – дионизијског или бакховског заноса  – у који се западало уз помоћ дивље и бесне брђанске игре праћене ударљкама, растрзањем жртвене животиње и једењем сировог меса те животиње.С друге стране, име Орфејеве мајке – Калиопе („она која има леп глас“) упућује на Орфејево оплемењивање оног дивљег пастирског и брђанског култа, на трансформацију дивљег култа у равничарски земљораднички култ – близак култу Деметре. Оно што се стварно догађало, било је изгледа спајање и обострана трансформација тракијских (сточарских) и пелазгијских (пољопривредних) култова. Дивљи и мушки – дионизијски – ритам удараљки и продорна рика ловачких и ратничких инструмената преобраћени су у питому и женску култну музику Орфејеве лире и у свештено појање. Но тиме, онај први култ , његова музика и његов занос нису ишчезли. Дионис је постао покровитељ и заштитник трагичке игре и епског песништва, а Орфеј заштитник светих мистерија, везаних за упућивање у тајне живота и смрти путем посебних обредних радњи“ ( в. у изврсној студији пок. Бранка Павловића, Митологија као исходиште философије, ТРЕЋИ ПРОГРАМ Радио Београда,Јесен, бр. 4.,1979 , стр. 149 – 150)  (…….)

ЛеЗ 0006513  

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s