Из „Земље Недођије“

(Уводни део Романа у стиховима)_____________________________
ЗАПИС О ВРЕМЕНИМА И РОКОВИМА

Свети врач иде од храста до храста
док не стиже до Старог Гробља.
Срете га прерушен просјак и рече му:
– Куда си кренуо, свети врачу?
– Обилазим потесе и сеоске атаре
опустеле земље, гоним град, скакавце и гусенице,
лупеже и вештице, уроке, болести, смрт,
квар, штету, штитим од уједа паса, змија и вампира,
од напада зверова, од рђавих снова,
злих демона и духова.
Одавно сам кренуо, пре двадесет векова
још док се утврђивало ново рачунање времена,
прошао сам разне крајеве и нагледао се свега,
ала овде сам се најдуже задржао, јер многи
не живе у миру међу собом, не саветују
неуредне, не теше малодушне,
не подржавају слабе, не одају признање
онима који се труде међу њима,
нису великодушни према свима,
не радују се свагда,
Дух гасе,
не испитују све, и добра се не држе,
пророштва презиру,
на свему не захваљују
и као да су заборавили на времена и рокове,
на Дан Господњи који ће доћи као лопов у ноћи.
Мир и сигурност су их варали,
изненадне погибје су наилазиле
као бол на трудну жену,
и нису избегли летописи, крстоношни храстови,
богомоље, чак ни надгробно камење.
Дан Господњи их је затицао на спавању,
као лопов.
Већина је оболела од чини
и проклете поганице главобоље.
Бежи проклета поганице!

I
ЗАПИС О НАСЕЉАВАЊИМА И СЕНКАМА
1
Свети врач прерушен у дрвосечу
секиром је крчио глогове
израсле из запуштених хумки
на врху Старог Гробља
када је једног јутра спазио
сенке новајлија са истока.
Склонио се у страну
да им не згази сенке.
– Зашто се склањаш, дрвосечо?
Показао им је њихове сенке
и они су први пут обратили пажњу на њих.
– Ко види своју сенку
има разлог са се нада бољем.
Живи имају своје сенке,
и мртви такође.
Све има своју сенку:
човек и жена, облак и брег.
Ко згази своју сенку, ко је изгуби,
има разлог више да буде тужан.
Сенка се види, сен не.
Кад неко угледа своју сен,
она му уђе у главу,
опсени га и помути му разум.
Два или три сена не трпе се
у човеку.
Много има сеновитих људи,
сеновитих жена, сеновитих дрвета.
Видите сенку овог храста,
две дужине ове сенке западно има њива
неузорана. Ко заоре прву бразду,
ископаће шарана седамнаест столећа
старог. У сенци тога шарана чека орача
угаони камен.
Новајлије с неверицом сиђоше
низ падину Старог Гробља до њиве неузоране,
крај речице са јабукама зуквачама.
Негде на половини прве бразде
изораше великог старог златног шарана,
усправише га и тачно тамо где се завршавала
његова сенка ископаше велики угаони камен.
До сумрака склепаше и прву кућу.
Када се следећег јутра сетише чудног дрвосече
и кренуше да га потраже праћени својим сенкама,
не затекоше никога на Старом Гробљу, осим храста
на коме је неко урезао Крст.
Тад су поверовали да се догодило чудо
и да су стигли тамо где су пошли.
Кренули су према Сунцу да не би
згазили своје сенке.
Првог у фамилији који премину
укопали су у сенци храста с Крстом
да би наставио други живот у правом окруљу.
Сенка им је постала важна,
ако не и најважнија ствар.
Кад су подизали прву ћуприју на реци
у темеље су зазидали прве близанце.
Кад су градили мезулану, учинили су исто,
јер свака постојана грађевина тражи
приношење људске жртве.
Тешку људску жртву
заменило је узиђивање нечије сенке.
Ко није умео да чува своју сенку,
завршавао је у темељима.
2
Изјутра и у заранке најдуже су
сенке јабланова, горуна и брда.
Путем Под Страном у подне
сенке праве тунел
који води према најтајнијем виру. Кривом Виру.
Из вира излази крилати човек,
засвира у фрулу шарену као змија,
заљуља се обала, стабла јова и врба
и гране: зањишу се и сенке.
Мртви устају из гробова,
покрену се запрежна кола,
козе се усправе на задње ноге,
а змије на реп.
3
Сенку треба тражити и чувати.
Ја сам тражио своју сенку као дечак
при запаљеној свећи на Бадње вече.
Највише сам се бојао онда
да не угледам две своје сенке,
или да не изгубим своју сенку
(про слабој светлости), био би то
неповољан знак по читаву будућност.
Дању јуре наше сенке да их згазе,
најбоље ћемо их сачувати
ако се држимо Старог Гробља.
Списак оних који су покушавали
да ми згазе сенку био би подугачак!
Моји вршњаци нису поумирали од болести,
већ од неопрезности, зато што су се играли
око зидара на грађевини
и они су им узидали сенке.
4
Реке које протичу овуда носећи помешане
шљунак и злато извиру из сенки Ртња.
Свако село има своје сенке.
Крстоноше су најпоузданији чувари
сенки.
Крстоноше се крећу у сусрет сунцу
праћене сенкама.
Човек се рађа слеп као маче
и расте зрикав и не види много,
не види скоро ништа,
тек кад спази своју сенку, прогледа.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s