ВЛАЈНА МАРИЈА РУСАЉА

На појати у Средњем Потоку ухватише трудну мајку Влајне
Марије Русаље, распорише је и из ње извадише живо мушко дете од
шест месеци и исекоше га говорећи: „Да Срба више не буде!“
Црностокинци их дочекаше у бусији у неким багремарима, ту би бој, а
Босиљковчани то место после прозваше Бојни Поток. Турци се
повукоше у попаљено село. Ахмет спахију и спахије из околних села
истераше удружени Црностокинци и Рајкови бећари на дан наше
заветине – Спасовдана – Вознесења Господњег. Ахмет спахија је повео
са собом Јелену и Негосаву Сенковић са децом, удовицу Марту и њену
деветогодишњу девојчицу, и моју ћерку Стамену. У борби у Врбама
устаници побише Јелену и Негосаву Сенковић са децом, старијег
Новића, а Ахмет спахија рањен у лакат успе да побегне. Одвео је моју
ћерку Стамену у Видин.
Рајко Сенковић узе ме за писара, а мој син Павле Други ишао
је уз Црног Стоку и одвраћао га од брзоплетих намеренија. За све
време Карађорђеве буне, наша нејач је живела по збеговима, по шумама
и пећинама, углавном око Дубоког Потока…
Остао сам уз Рајка Сенковића све до доласка попа Мартина
– пред српску опсаду Београда. Поп Мартин је знао више језика,
турски, грчки, бугарски, арнаутски, румунски. Побегао је из Београда
да га не смакне неки ага. Тај ага је живео са поп Мартиновом
попадијом. Попадија, са сином и ћерком, остала је у Београду.
Биваковасмо на Црном Врху изнад Голупца. На коњима смо са тог
места брзо стизали повише Старог Голубца, где смо дочекивали турске
шајке, заустављали их и потапали. Поп Мартин, дугајлија, прашњав
стиже на Црни Врх на коњу зеленку. Не прође неколико дана –
Рајкови бећари зауставе неколико турских шајки, поплене силно благо,
и дотерају робље, скоро читав харем и једног младог Турчина. Тај је
био син оног београдског аге који је живео са поп Мартиновом
попадијом. Туркиње смо покрстили и бећари их разделише између
себе. А поп Мартин пошаље абер аги у Београд, да му доведе попадију,
сина и ћерку, ако оће сина да затекне у животу. Размена је требало да
се изврши на босиљковачком Старом Гробљу, али се крваво оконча
Поп Мартинова попадија и син, хтели су да наставе са агом у Видин.
Поп Мартин уби жену и сина под Крстоношним храстом. А Рајкови
бећари устрелише агу и његовог сина, и пустише момке из пратње
да наставе за Видин. Поп Мартинова ћерка, Станка, одлучи да остане
са оцем, „јер неће да буде турска курва“, и ја је поведох уз Нерезине
према Дубоком Потоку у збег. И придружих се мојима и народу, јер и
збегу је потребан поп.
Кад је буљукбаша Вељко Петровић са барјаком и отвореним
писмом од Младена и Совјета стигао у Босиљковац, задржа се
неколико дана купећи момке који су тели да са њим пођу у Криви Вир
и Црну Реку. Пошло је десетак Рајкових бећара Влаха. Вељко је био
танак, висока струка, смеђе косе и врло малих бркова, слободан и
весео, није имао више од двадесет и пет лета.Беше чобана са
бушенима и гајдаша. Свирачи су и ноћу свирали крај ватара, а Вељко
се веселио. Био се загледао у поп Мартинову ћерку Станку и био је рад
да је поведе са собом. Но она не хтеде да се одвоји од оца. Вељко
проведе ноћ са девојком Влајном Маријом Русаљом, чију мајку Турци
распорише. Пред полазак Вељков, Марија Русаља паде (и баба и
мати су јој падале и заносиле се), и поче да се грчи по трави,
обнажујући се, борећи се с душом, разговарала је са мртвима,
напослетку рече: „Кроз пет месеци или кроз пет година, почетком
августа, војно, ходаћеш по шанчевима и момке бодрити. У јутро,
кад изиђеш у један мали шанац и на табљама станеш наређивати
шта да се поправи, турски тобџија ће те загледати и погодити
кросред плећа и тако ће те прекинути да ћеш само рећи: Држ.
..Пашћеш мртав на земљу и твоју ће смрт скривати од војника,
али џаба…“
Сви су тад мислили да Влајна Марија Русаља булазни којешта,
а она је говорила и говорила, вриштала и прорицала, и дуго се није
повратила, све док три краља и три краљице не заиграше око ње
Повратно коло и док је не попрскаше сажваканим пелином и водом низ
јатаган. Буљукбаша Вељко већ је био одјахао преко Паљевина према
Горњој Крушевици са бећарима, када се сасвим повратила удишући
мирис белог лука, и беле раде (ромањице).
1810. године били су бојеви са Турцима изнад Босиљковца и
према Паљевинама, на Рановцу, и погибе поп Мартин. Његову ћерку
Станку и Рајка Сенковића венчах под буквама у Рајкову. Остао сам уз
Рајкове бећаре више месеци. Уз кубуре, пушку и јатаган, носио сам
Крст и евангелије у зобници, и ову РУКОПИСНУ КЊИГУ. Кад
Станка роди мушко дете, крстих га под буквама и дадоше му име
Станко. Почео сам да побољевам спролећа, па се вратих у збег Дубоки
Поток, са три Рајкова бећара и Станком и њеним чедом у колевци.
Анатема ђавола који уђе у збег, док певаху славуји и
кукавице ! Проклетник долази без позива, као и свако друго зло.
Налетник је подобан човеку, само што има мале рошчиће на врху чела,
избуљене и крваве очи, рутав је по целом телу као мачор, у лицу црн,
а нос му је дугачак и повијен као орловски кљун. Млађи проклетници
имају реп, а старији су куси, јер им је отпао. Анђама носи уза се црни
чудотворни штап. Ко успе да прибави тај штап, тај добије моћ
опсењивања. Ђаво не оре и не копа него само о злу мисли. Вере се по
дрвећу, на врбу и зову, завлачи се у трску и трње, у калабук. У страху
од грома, бежи у душу човечију, а најбоље му је скровиште под
женском сукњом. Већину несрећа и штета започеле су жене, а
убрзали је стари куси искусни ђаволи. Они заустављају воденицу,
ловцима одапињу клопке, наводе самоубице у смрт, муте и пресушују
изворе, воде децу натрашке. Проклетници воде порекло од
најстаријих анђела у рају, оних охолих, што су намеравали да
постану старији од Бога. Непослушнике Бог је предухитрио и најурио
из раја: најгрешније у пакао, друге са неба и они тумарају васионом, а
колебљиве је отправио на земљу да жаре и пале, и мртвима деру кожу
прве ноћи по сахрани. Ђаволи живе стотинама година и за то време
стичу многа искуства. Куси су старији од репоња, знају многе
занате, пронашли су воденицу, ваљавицу, косу, научили људе
ковачком занату. Они надгледају људске послове и кваре намеренија
и надежде…. Ево, и мени се грчи рука којом пишем, гле, кочи се…

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s