Пророчанство русаље

Боли ме глава, боли ме по души… Већ неколико дана,
Црностокинци са завојима и ранама доносе лоше вести. Лежах болан,
кад дотераше седам Туркиња које заробише код Маркове Крчме. Једна
од њих би моје чедо Стамена. Туркиње расподелише између себе, као
и волове које попленише. Ово се догоди после Духова.
Доведоше Влајну Марију Русаљу пред моју пећину, она се
отимала, вриштала, ритала, али Црностокинци су је вукли за косе,
гурали као овцу коју воде на клање. Русаља је дрхтала и с криком паде
на земљу, пође јој пена на уста. Грчила се, као гуја на жару,
обнаживала, бунцала, говорила богохулне речи и речи које смућују
народ. Крстом, молитвама и претњама истеривао сам бесове из
бесомучне. Змија бежи од ватре, а ђаво од Крста.

„Јао мени, јао вама,јао свима, јао народу! Све је пошло
наопако. Опет ће да се врати Ахмет спахија, све је узалуд. Кад би
знао шта те чека, оче Мишљене! Црни Ђорђе ће да оде у бели свет,
и многе невоље сручиће се као непогода на нови виноград, огњем ће
га попалити, згазити и преорати. Где су биле појате и пивнице,
биће урвине. Многа ће села опустети. После многих пустошења,
сељакања, пљачкања, неко ће да претекне. И засадиће нов виноград.
Свако у свом вилајету. Овде ће га засадити син твој Павле, и Црни
Стока. И кад виноград треба окопати и орезати, вратиће се
Домаћин издалека, али неће дочекати род, јер ће га секиром на
спавању убити кум. Казна ће стићи кумоубице: Милош Обреновић
неће имати потомство, а Вујица ће задобити свуда по телу ране и
три године умираће на мукама. А Никола Новаковић ноћу ће –
полудевши – на коњу лутати Шумадијом и јаукати: Виноградару,
опрости ми! Док не падне са коња у реку и река га не однесе
воденичном јаругом под воденично витло које ће га самлети…
Чувајте вериге! Јер они који хоће да унесу неслогу у кућу,
узеће трн, њиме дотакнути вериге и тако изазвати домаћу
неслогу. И тако ће бити сто година, и још скоро толико, и кад се
сазида црква у селу. На вериге се преноси болест са болесника, да би
сагорела или се осушила, као што су вериге суве. Износите их из
куће да град не туче усеве. Кад се испиле пилиће, ставите их у
решето, и обнесите их око верига, да их не би грабиле грабљивице.
Уочи Светог Мрате да кољете на прагу кућном црног петла, чију
главу и мало перја вешајте о вериге. Вериге везујте пртеним
концима, да би се зверовима чељусти завезале…
Јао вама када будете престали да чувате вериге! А то ће
се једном догодити, кад неко сагради Велику магазу, али без
огњишта и без верига. Али, родиће се човек, који ће се грејати на
Савиним веригама, писар, који ће написати ЖИВУ КЊИГУ. Тако
мени казују ветрови који долазе из земље, из доњег света, кроз
јаме и пећине. Црни, црвени, зелени, бели ветрови излазе из огромне
аждаје која је негде на истоку. Кад се Сунце рађа, аждаја полети да
га прождре, а Свети Илија пуца громом у њене чељусти. Аждаја
штукне у воду, а Сунце одскочи од земље. Зато што не може да
зграби Сунце аждаја дуне кроз ноздрве и тако настану злослутни
ветрови…“

Рекох Црностокинцима да иду и оставе Марију Русаљу, јер
булазни и не зна шта прича. А у збегу нађох једну трудну жену, и да
смирим народ узбуњени, рекох да је проведу по збегу, читавим атаром
Босиљковца, нечистим местима и гробљима, јер је она од Бога
благословљена зато што под срцем носи чедо. И би тако.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s