В – роман-литургија

Прво издање романа „Литургија“, библиофилско, у 50-ак примерака. – Заветине, Београд, 1997. Друго издање, тзв. пилот издање у оквиру „Уметности махагонија“. – Заветине, Београд, 2002. Треће издање:   ЦД Сабрана дела Мирослава Лукића: Вечити чудесни коренови, као део „Уметности махонија I „. – Заветине, Београд, 2005/06.

Овде се објављује коначна верзија романа- литургије. Текстови се не могу преузимати, преносити, прештампавати – без изричите и писане дозволе аутора и његових синова, или лица која је овластио.

Преводиоци и издавачи, заинтересовани за превођење овог дела на друге светске језике могу контактирати аутора путем сдледћег мејла:belatukadruz@gmail.com

=============================================

Оцене

________________   Александар Лукић

ПРВИ  НА СВЕТУ,  РОМАН-ЛИТУРГИЈА

Верзија романа „Литургија“, која је претходила објављеној, била је сложена за штампу још, сада, далеке 1988. године (припремио сам је онда за штампу, радећи као уредник часописа „Браничево“, но, у све се умешао враг или Случај Комедијант, па је књига доспела до читаоца, тек, десет година доцније – крајем лета 1997).

Мирослав Лукић није имао срећу са издавачима, када је реч о рукопису ове књиге, током последњих десетак година, и није тешко погодити зашто. Али ја сам, као уредник, дубоко веровао у то да ће као писац имати ретку срећу са својим читаоцима кроз време. И показало се да сам био веома у праву.

Због чега? Због много чега.

Због судбине, рецимо, која је удесила тако да Лукић овом рукопису поклони своје најбоље године живота и рада.

Због тога што је „Литургија“ једна од најфантомскијих књига српске књижевности. Ова књига има подземну славу оних рукописа („књига без будућности“) који су одлежали, у фијоци, више од десет година: баш то јој је можда додало онај опојни укус старог вина.(…) На први поглед то је књига о повести села Босиљковца са околином од памтивека до скоро данашњих дана, мада роман из странице у страницу превазилази ту повест.

Лукић је најзначајнији део посла око писања ове књиге довршио 1988. године, у својој 38. години живота, а у тим  годинама је Томас Вулф умро. „Литургија“ је, по много чему, тотална књига, књига која је покушала да обједини све, могуће и немогуће (…)

У Лукићевој „Литургији“ Вечност је поново нађена. (Шелинг – вреди га се присетити – вели: Права вечност јесте савладано време. ) Многе странице у овој књизи као да су „ослобођене поретка времена“. Желети ослобођење од простора и времена, од трагичности историје и судбине свога завичаја и народа, значи желети ослобођење од смрти. Ова књига је „разорала“ – не само: ПОТПУНИ ЗАБОРАВ, тако потпун и тако тих као тишина на гробљима, и ону сталну смрт која многе односи без повратка а да то и не примећују, већ и успостављене хијерархије и канонизације тзв. официјелне српске књижевне критике објављиване током 20. века…

Лукићу је пошло за руком да трагедију преобрази у литургију, да се скоро приближи роману -литургији.

Његова књига је без премца – понајвише због тога – како у савременој српској тако и у ризници светске књижевности.

У светској књижевној баштини постоје литерарни пандани Лукићевом Босиљковцу и околини – ДАБЛИН (Џојсов „Уликс“), АЛТАМОНТО (Вулфов „Погледај дом свој, анђеле“), КОМБРЕ (Пруст, „У трагању за изгубљеним временом„), ЈОКНАПАТОФА (Фокнеров опус), ВИШЕГРАД, БОСНА ( Андрић, „На Дрини ћуприја“), МАКОНДО (Маркес, „Сто година самоће“).

Пишући о Босиљковцу и околини, о стварима и догађајима кроз које се преламала трагична српска историја од Косова до пошасти револуција и „победе“ југословенског социјализма „са људским лицем“, Лукић је открио невероватно и страшно лице судбине, трагедије и страве, али истовремено и лепоту једног скоро непознатог поднебља североисточне Србије, Звижда и Хомоља. Лукић се рвао са немогућим, са трагедијом и Временом, порвао се са немогућим, учинио немогуће.

Зашто је овај роман понео наслов „Литургија“? Зато што је овај роман превасходно трагедија и зато што је литургија открила коначно и тајну саме трагедије.

Рукопис ове књиге је временом превазишао своју првобитну улогу на један од најчудеснијих начина. Читалац и критичар тек треба да га откривају.

Оно што је сам писац написао поводом „незаменљиве улоге“ „Земље Недођије“ (БИГЗ, Београд, 1993), чини нам се, да много више важи баш за ову књигу…

Све до објављивања романа „Литургија“ (1997), овај писац је на глави имао оклоп и у овом свету је живео под другим именом…

PS. : „РАЈСКУ СВЕЋУ“ (Београд, Заветине, 1998), обимну и раскошну књигу поезије и  роман „Литургије“ (Заветине, Београд, 1997), пише и објављује некако у исто време. Писање тих књига, испуњење је Шејкиног аманаета , тј. „облик молитве“. Лукић је споменуте књиге писао, рекли бисмо, „по узору на старе мајсторе“, по цену тога да не буде „оригиналан“.

Био сам један од првих рецензената Литургије. Знам да молитва за овог писца значи: везу између овога и онога света. Црква у овом и црква у оном свету једна је црква, као што корен дрвета испод земље – како сликовито вели један умни духовник – чини један организам са стаблом и гранама на земљи. Верујућима је јасно, како они сачињавајући цркву на земљи, могу добити помоћ од светитеља и праведника из небеске цркве, као и то како умрли грешници, на оном свету могу добити помоћ од живих на земљи.

„Као што бива са вином затвореним у бурету, које кад цвета виноград у пољу осећа то, те и само (вино) цвета заједно с њим, тако је и душама грешника: оне добијају неко олакшање од бескрвне жртве, принесене за њих, и од милостиње“ (Св. Атанасије). Сличан, исти пример наводи и Св. Јефрем Сирин : „и тако, кад и међу растињем постоји таква међусобна осетљивост, то није ли за умрле још више осетна молитва и жртва“.

Видети у књ. : Александар Лукић: ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УМЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ. – Едиција БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 2010. – 237 стр. ; стр. 187-189.

ЛеЗ 0006519

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s