Све чешће у сновима и сећањима, Павле Мишљеновић, трчао је кроз виноград Мишљеновића. На крају је салаш, пивница, а Павлов прадеда Павле Други, под јастуком је држао – поред РУКОПИСНЕ КЊИГЕ – буклију пуну ракије, с времена на време је пио, па би и праунука понудио. Павле Други живео је од раног пролећа до касне…

И нико не могаше ни на небу, ни на земљи, ни под земљом да отвори књигу нити да загледа у њу. И ја плаках много што се не нађе нико достојан да отвори књигу, нити да загледа у њу. И један од старјешина рече ми: Не плачи, ево, побиједио је Лав који је из племена…

ТРИ месеца после смрти Николаја Јакушева, изврну се и умре и моја Петра. Умрла је после јаког назеба, ноћу, у сну. И тако сам поново био сам, све ређе сам одлазио на салаш у Дубравама. Био сам препуштен себи усред ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ. Живео сам са стварима и покушавао сам да им похватам тајне, како би…

„… Што се тиче вас, ваша улога убудуће биће у томе да будете не само чувари него и носиоци наше стварности, да приказујете нашу стварност у штампи онакву каква она јесте и да одговарате својим достојанственим језиком на клевете. Читава наша штампа треба да буде у томе јединствена, треба да има једну линију, један тон.…

… (Такозвано ослобођење или окупација комуниста) ПОП Николај Јакушев побегао је од терора бољшевика, а дочекао је дане и ситуацију која је била иронија историје и судбине. Када су „окупатори“ и њихови домаћи помагачи стезали обруч око разбијених групица партизана у нашем крају, поп Николај је крио учитеља Мику „Брку“ и неколико његових другова у…

МИШЉЕНОВИЋИ су добегли са Косова у Звижд и Босиљковац после Велике сеобе Срба, и Рукописна књига је дошла у њихов посед после тога, дакле у 17. веку. Та књига је постала саставни део – не само фамилије Мишљеновић – она би могла да припадне и читавом српском народу кроз време. КОСОВО – први завичај Мишљеновића,…

ЗАР само тако и толико о боравку у Босиљковцу? Зар ништа више није вредно спомена? Ни дом родитеља Филипа Сенковића, ни соба у којој је рођен? Не! Све ја важно, али је храм најважнији. На њему се вреди задржати, на Вознесењу Господњем, јер „храм је језгро у којем је сабијено све што је учествовало у…

НИШТА нас је дочекало на почетку, тј. уочи Великог Четвртка 1995. године, по доласку у Босиљковац. НИКО не треба да живи само од својих речи. Зар не, Филипе Сенковићу, свакоме писцу треба забранити да зарађује новац продавањем својих речи и мисли? Било би добро да сваки писац буде по занату нешто друго и орач по…

Бденије. На Велики четвртак 1995. године у босиљковачком храму Вознесење Господње Божанствена Литургија је вечно понављање великог подвига љубави који је за нас извршен. Болујући од с в о ј е непостојаности, човечанство је одасвуд, са свих крајева света – пребивајући у тами многобоштва и лишено Богоспознања – дозивало свог Творца, осећајући да поредак и…