Куси Брко

Кад стигоше зле вести о погибији буљукбаше Вељка
Петровића и о одласку Вожда из Србије, ја се лецнух. Сетих се шта је
бунцала Марија Русаља. Пошто је била без игде икога, позвах је да
живи са мојом фамилијом у пећини. Тако ми је била на оку и даље од
народа. Падала је и заносила се и даље, пророкујући злосретна будућа
времена.

 

Прорекла је:
ВИНОГРАД ће стално нападати штеточине. У виноград ће се
вратити, кад за то дође време, Унук Виноградара и проширити
виноград. Али пре тога биће убиства и рушења престола. Црни Стока
који има лепо имање у Смрдану, трампиће га за девет ока вуне! На
Тимоку ће избити буна, убијаће Србин Србина. И твој ће унук тамо
изгубити главу. Босиљковчани ће сазидати цркву на Старом Гробљу,
тамо где је некад била, и то ће бити после неког великог рата. И кад је
доврше, опет ће ратовати брат против брата. Штеточине ће потаманити
лозу у винограду и скоро уништити домаћу сорту. Оне што буду
окопавали виноград, хватаће за време ручка, на гозбама и на свадбама,
у црквама, клати као на кланицама и бацати у велику реку. Штирак,
пиревина, коприве и купина испуниће виноград, и много ће времена
бити потребито да се истреби коров. Многе ће ујести змије и
шкорпиони. Јавиће се Куси Брка, коме ће се многи клањати и веровати
у њега. Јер кад иде, диже се олуја за њим, у његовом брку има триста
осамдесет птичијих гнезда у којима леже скотурене гује. Кусом Брки ће
радити о глави и он ће гонити и убијати оне око себе прво. Бежаће пред
њим преко девет гора и река, али ће Куси Брко прескакати реке, па се
натурити за бегунцима. Посвађаће народе, браћу. Многе ће уништити
и нико неће сазнати праву бројку. Сачуваће главу они који на неком
брду сретну Сејача, који ће их сакрити у свој шупљи зуб. Ту ће Куси
Брко изгубити траг довитљивијима од њега. И опет ће проћи године и
неће бити добро. Многи ће са југа бежати на север и целивати мошти
једног свеца да им помогне – кад буде било најтеже. Тада ће се појавити
Звезда Пелен, и многе воде постаће горке, и умираће хиљаде и хиљаде.
Умираће у полупустом винограду, у пепелу и диму, хранећи се
сећањима и зазивајући вериге, да се уз њих попну на неку другу
звезду. Док се са неба не укаже анђео, летећи од севера, ношен чистом
реком воде живота, која извире од престола Божја…