На вест о смрти
несрећника
са којим се последњи пут дописивах
пре десетак година
помислих,
читајући све те
„најискреније изразе саучешћа“
да је успела „трговина“
у којој није зарадио
ништа
ни онај који је управо променио свет
ни они који мисле да јесу ушићарили.
Јадници и бедници, сви редом колико вас има,
смрт је ушићарила.
све вас је преварила
и скинула вам образине!
Смрт је живља изгледа
и од оног који је преминуо, Бог да му душу прости,
и од ових мртваца који мисле да су живи.
Еј, еј, бре! Где ће вам душе?1