Јабланови расту уз Зукву…

(… ) Јабланови расту уз Зукву, али их има посађених и
испред кућа, како би их сачували од громова.Лештара има и уз Зукву,
али и према Дубравама. Под оном леском на којој се нађе имела (што
врло ретко бива), кажу, има гуја с драгим каменом на глави, и друго
благо. Или бела змија, и поред ње златна јабука.Ако би неко – верују
врачарице – док та бела змија спава, полако убрао имелу, и скувао је и
воду попио, свака би му травка казала од чега је лек. Злато испирају
староселци, као и на осталим златоносним притокама Пека, овчијим
кожама и врбовим коританцима. Цигани овамо навраћају повремено, да
крпе котлове и да оштре бритве, косе и секире. Улогоре се крај џаде
испод села на лединама. Тргује се трампом. Босиљковчани за услуге
плаћају овцама и свињама и жутим зрнцима, које су испрали из
песка Зукве. Задовољни су и Босиљковчани и гргурави скитачи из
далека, и уверени да су подвалили једни другима.
У пролеће, кад цветају дивље руже, крај старих и запуштених
рудника сребра и злата, и око старих воденичишта, испод Саставака,
некима се понешто привиђало. Приведоше једном жену бесну, која је
тврдила како је видела Кусог Јарца како седи на позлаћеном
престолу, имао је пет рогова, од којих је један буктао као буктиња
и служио за паљење бакљи на нечистим светковинама. Бајале су јој
бабе, али слаба вајда беше. Кад је доведоше дадох јој да пољуби Крст
и рекох: Светог Јована, Светог Саву, Светог Ђорђа и Светог Николу,
Светог Лазара призивај, сестро! А не Дабу, ђавола доњег света. Да
идеш у манастир Горњак и манастир Раваницу! Тако сам опомињао и
одвраћао мушке и женске староселце од приказанија. Али су само
ређи одлазили крајем лета у манастире…
На брду Старац била је једна велика крушка, Стара или
Савина крушка на коју се светитељ пењао зими, око које су се
скупљали курјаци, и крушка им је одређивала храну за наредну
годину. У време цветања, по месечини, неки су виђали ову дивљу стару
крушку сву окићену цветовима и вештицама. Током лета на крушку је
падала ала која сатире грожђе у винограду. За њу би се понекад
залепила и Смрт, коју је баба надмудрила. А сјесени су са ње, у
свитање, полетали црни облаци врана… Нека убога чобаница видела је
(кажу), на слаповима Зукве хромог курјака, и староселци јој
повероваше, јер су и пре веровали у свог старинског бога, бога
курјака.Беше то уочи доласка Цигана у Босиљковац, и многи
повероваше да је стари хроми курјак сазвао на свој дан курјаке да им
подели храну у виду људске жртве. Цигани су довели са собом
припитомљеног курјака и мечку и терали су их да играју. Да виде ово
чудо, Босиљковчани су плаћали сувим месом.
Брат мој Павле испроси невесту Латинку, ћерку Стјепана,
потомка Радослава, сина Добрешина. И сватови, подначињени вином,
у пролазу крај циганског логора, испод дивљих трешања у цвету и
брестова, засташе да виде чудо. Курјак је ђипао и играо, као чобани
кад засвирају гајде. Помешаше се сватови и Цигани, а власник мечке
и курјака, отпусти са ланца курјака и мечку. Мечку опаучи дебелом
тојагом и она се успуза уз столетни брест и одозго је гледала доле.
Узалуд ју је власник молио да сиђе. И тако прође неко време, и ми
видесмо да нам је нестао младожења. Тражили смо га и дозивали
између трешања и врба, брестова и зове, тражисмо га и не нађосмо га.
Заборависмо на невесту Латинку. Очајна и обневидела она пође под
руку са оним припитомљеним курјаком уз Зукву, и кад прођоше крај
слапова и утонуше у сеновиту дивљину, курјак показа своје право
лице. Тај неприродни пар прво су гонили чобани, па сватови. Најпре
курјака ране смртно, а после и невесту Латинку, која хтеде да га
одбрани. Курјака бацише у урвину Алуга, а Латинку укопаше на
Старом Гробљу. На месту где су се улогорили Цигани, већ су биле
погашене ватре. Пошли су трагом белега, узводно уз Пек, са буџама и
псима у потеру. Стигоше их под Страном и умлатише без речи буџама
и побацаше у вир у коме се лети купао турски спахија, у Турски Вир,
не хајући за речи Господње: Ко пролије крв човечију, његову ће крв
пролити човек.
Ноћу се отворише уставе небеске и киша падаше пет дана без
престанка. Зуква надође и поплави село. Подави стоку, кокошке, овце,
свиње, мачке, јежеве и по неку веверицу. Влага је свуд продрла, и у
душе.